Za reč kartel danas obično vezujemo neke kriminalne organizacije, a najpoznatiji su narko - karteli. Sama reč kartel se definiše kao udruživanje istorodnih firmi - konkurenata. Udruživanjem firmi u kartel formira se monopol. Monopol tada preuzima kontrolu nad tom vrstom posla i stvaranjem kartela očekuje se procvat biznisa i naravno veći novčani prihodi. Kako je ovo na izgled atraktivan vid poslovanja počeo je da uzima maha i postaje sve popularniji. Danas se skoro uvek vezuje za neki posao koji nije legalan tj. zakonski. Kao prestonica naše zemlje i najlepši grad, Beograd  je bio i pogodno tlo za nastanak prvih poslova, saradnji pa i kartela.

Pivare koje su tada vladale tržištem

Sigurno niste znali da je još 1934. godine u Beogradu osnovan prvi kartel između pivarija koje su tada vladale tržištem Srbije? Tokom tih godina vladala je kriza koja je ozbiljno uticala na zaradu domaćih pivara i kao njen proizvod tj. kao tadašnje rešenje dogovoren je kartel između tada dva najveća proizvođača piva. To su bili Vajfert i Bajloni a kartel je osnovan u septembru 1934. godine.

Bajloni je poznata beogradska familija po kojoj i danas pijaca kod Skadarlije nosi naziv. U njenoj neposrednoj blizini se mogu naći najjeftiniji apartmani u Beogradu. Ignjat Bajloni je bio poznati srpski preduzetnik i rodonačelnik ove porodice, a poreklom je bio Čeh. U Srbiju je došao 1855. godine sa ženom i četiri sina. Njegova pivara  je bila opremljena najmodernijom opremom i proizvodila je veoma kvalitetne proizvode, nagrađivane i na svetskim izložbama.

Vajfert je bio srpski industrijalac nemačkog porekla i guverner Narodne banke. On je pivaru preuzeo od oca i kasnije je proširio. Cela porodica je važila za velike dobrotvore. Đorđe je u svoje vreme bio najveći industrijalac u Jugoslaviji.

Ko je sve ušao u kartel?

Naravno svako je dobio određeni procenat. Podela je išla ovako : Vajfert 45.8 % tržišta, Bajloni 19.66%, ostali pivari su podelili ostatak. Pivari koji su delili ostatak bili su Mihajlo Kosovljanin iz Jagodine, Deoničarska pivara iz Sarajeva i Parna pivara iz Skoplja. Kada je u pitanju tržište Beograda tu je važio poseban dogovor, jer je Beograd bio žargonski rečeno " krupna riba ". Vajfert je dobio 62.68% tržišta u Beogradu a Bajloni 21.25% tržišta.

Formiranje kartela je osnovano kako bi se obezbedila veća zarada i prodaja, međutim u ovom slučaju efekat je bio obrnut. Prodaja je opala i došlo je do sukoba. Sukobljene strane bile su Vajfertova i Bajlonijeva pivara i na drugoj strani bile su kafane u Beogradu odnosno ugostitelji. Pivo se prodavalo po niskim cenama a u nekim objektima se uopšte nije točilo. Sve ovo je ostavilo posledice na proizvodnju pivara i zabeležena je rekordno niska proizvodnja piva a iz toga proizilazi i veoma nizak profit. 

Na današnjoj pivskoj sceni u ugostiteljskim objektima u Beogradu postoji isto borba proizvođača za tržište samo što su u pitanju strane firme. Međutim jedina razlika je što je danas sigurno da mogu svi da opstanu u poslu tj. kafane, klubovi, mesta za izlaske u Beogradu ima mnogo i sve te različite vrste piva upotpunjuju njihovu ponudu. Beograd je u Evropi poznat kao jedna od najboljih prestonica za izlaske i nezaboravan provod.