U Beogradu se nalazi veliki broj kafana koje u sebi nose deo istorije, za čijim su se stolovima stvarala prijateljstva, prve ljubavi, sklapali važni dogovori, osnivale prve političke stranke i novine. To su vremena o kojima slušamo priče i legende o gradskim boemima, koje se prenose sa kolena na koleno. Nekada je kafana bila među najvažnijim državim ustanovama, ćelija društva, spona koja je spajala ljude, bez obzira ko su i odakle dolaze. Danas je od prave kafane ostao samo obris, tako da od enterijera starih kafana možete videti samo karirane stoljnjake, drvenariju i čokančiće. Mnoge kultne beogradske kafane nisu odolele susretu sa ovim modernim vremenom, ali ostalo je nekoliko njih, kao svedoci i spomenici nekim prošlim vremenima. Zato, hajde da na trenutak prošetamo u boemskim cipelama kroz te beogradske kafane, da makar na trenutak osetimo duh starog Beograda.
Prva beogradska kafana otvorena je na Dorćolu 1552. godine. Nažalost, nije poznato ko ju je sagradio niti kako je tačno izgledala. Poznatno nam je da nije imala stolove nti stolice, već da su gosti stajali ili sedeli na debelom ćilimu. Ovde se služila kafa i duvan. Prve mehane i kafane pojavile su se u XIX veku i bile su nosoci modernost. U kafanama se menjao novac, prodavala se roba i imanja, skrivale su se dragocenosti. U kafanama su organizovani prvi balovi, prve igranke, upaljena prva sijalica, pušten prvi film.
Kafana „Znak pitanja“ ili „?“
Kafana „?“ otvorena je davne 1823. godine i predstavlja najstariju beogradsku kafanu sa tradicijom postojanja od dva veka. Nalazi se u ulici Kralja Petra u samom centru grada. Sama kafana nalazi se u jednoj od najstarijih kuća u Beogradu i ima status spomenika kulture. Kuća gde se danas nalazi kafana izgrađena je po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1823. godine, koju je Miloš poklonio Ećim-Tomi, svom ličnom lekaru.
Zanimljiva je priča o tome kako je kafana dobila krajnje neobično ime. Naime, kafana je prvo nosila naziv „Ećim Tomina kafana“, ali kada su je Ećim-Tomini potomci prodali, ponela je baziv „Kod pastira“, a zatim i „Kod Saborne crkve“. S obzirom na to da ovaj naziv nije bio u skladu sa Uredbom o mehanama (ali i u suprotnosti sa mišljenjem crkve), vlasnik je u znak protesta, postavio samo znak pitanja. Taj naziv je ostao aktuelan i dan danas. Od 1834. godine se u kafani igrao prvi bilijar. Među gostima kafane našao se i Vuk Karadžić.
Stara Hercegovina
Još jedna kultna kafana koja postoji još od XIX veka, a sa ovim imenom od 1991. godine. Sve do tada, kafana “Stara Hercegodina” bila je poznata pod nazivom „Skoplje“, jer su tada u tom delu grada živeli pretežno Makedonci. U kafani „Stara Hercegovina“ oduvek se okupljao veliki broj umetnika, sportista, pesnika. Otkako je promenjen naziv kafane, promenjena je i ponuda, tako da sada gosti kafane mogu da uživaju u specijalitetima iz Hercegovine i Srbije. Specijaliteta u Staroj Hercegovini ima mnogo, ali ako želite da probate najbolju kolenicu u gradu, uputite se ovde. Nakon što dođete jednom, postaćete redovan gost- garantovano!
Ova beogradska kafana podeljena je na restoranski deo i dva slona - Travunija i Zahumlje, regije Hercegovine. Enterijer restorana je posebno upečatljiv, jer se na zidovima nalaze slike velikih Hercegovaca, kao što su Aleksa Šantić i Jovan Dučić. Posebno mesto pripada Momi Kaporu, koji je i otvorio restoran 1991. godine.
Kolarac
Istorija ovog kultnog restorana, koji se sada nalazi u Knez Mihailovoj ulici seže do 70ih godina XIX veka. Naime, kafana “Kolarac” nekada se nalazila na početku Makedonske ulice, u zgradi koja je pripadala Iliji Milosavljeviću rodom iz Kolara - Iliji Kolarcu. Zgrada u kojoj se nalazio restoran jeste samo jedna u nizu koju je ovaj dobrotvor i zadužbinar ostavio pokolenjima.
Postoji vrlo zanimljiva priča da je zavera u Kolarcu prethodila Majskom prevratu, odnosno ubistvu kralja Aleksandra i Drage Mašin. Tokom nemačkog bombardovanja 06. aprila 1941.godine bio srušen je i Kolarac. Novi restoran otvoren je 1950. godine na lokaciji na kojoj je se danas nalazi. Predstavlja mesto okupljanja umetnika, muzičara, akademika, a postoji ona čuvena krilatica - “ko nije bio u Kolarcu, nije bio u Beogradu”. Inače, malo je poznata činjenica da se Sajam knjiga nekada održavao upravo u “Kolarcu”.
Tri Šešira
Restoran “Tri šešira” je erovatno jedna od tri najpoznatije beogradske kafane u Srbiji. Kafana je sagrađena krajem XIX veka, 1864. godine, u Skadarskoj ulici i danas uživa status kultne kafane Beograda, sa punim pravom. Kroz “Tri Šešira” prošlo je mnogo glumaca, pesnika, umetnika, muzičara. Mnogo vina se popilo i mnogo jutra dočekalo uz zvuk tamburice i starogradsku muziku. Mnogi ne znaju da se kafana nalazi u zgradi koja je nekada bila zanatska radionica, koja je kao logo imala 3 plehana šešira, po kojima je ponela naziv!
“Tri Šešira” odišu duhom nekih prošlih vremena kada su stalni gosti bili Brana Nušić, Tin Ujević, Stevan Raičković, Đura Jakšić. Velika čast je bila da se ugoste najeminentnije domaće i svetske ličnosti: Kralj Huana Karlosa, Džorž Buš, Margaret Tačer, Vili Brant i drugi. Nećete moći da pobegnete utisku da ste zakoračili u potpuno neki drugi svet, tako da, priuštite sebi jedan pravi, boemski dan. Ne postoji bolja lokacija za to nego kafana “Tri Šešira”.
Kalenić
Kafana “Kalenić” je svojevrsni simbol Vračara. Nalazi se u samom srcu ove opštine na mestu gde se bukvalno uliva više ulica - Mileševska, Kičevska, Maksima Gorkog, Trnska, Krunska, Kursulina, a odmah pored čuvene Kalenić pijace. Kafana “Kalenić” postoji od davne 1938. godine i ponosi se činjenicom da je pravi pionir u pripremi kuvanih jela.
Naravno, ne možemo propustiti karirane stolnjake, domaće specijalitete i šarm starog Vračara. Nedaleko od ove beogradske kafane nalaze se neki od najlepših delova Vračara - uske ulice prožete drvoredima. Prosto ne možete proći ovim delom grada, a da sa svih strana pogled ne vuče na kafanu “Kalenić”.
Zlatno Burence
Popularno “Burence” svoja vrata za goste otvorilo je davne 1866. godine. Od tada do danas, mnogo generacija se smenjivalo u “Burencetu”, a enterijer je i dalje autentičan - sa zidovima od opeke i tamnog drveta podsećaju na davna vremena, kada su se ovde sklapala prijateljstva, ostajalo do jutra uz čašu dobrog vina, kada se istinski uživalo.
Postoji legenda da je upravo u “Zlatnom Burencetu” Voja Tankosić načuo da je u Beogradu britanski novinar- Vinston Čerčil. S obzirom na to da nije baš pohvalno pisao o Srbiji, Tankosić se zakleo da će ga “dohvatiti” ako ga ikada bude sreo i to je navodno iuradio! Još mnogo tajnih razgovora i dogovora kriju zidovi ove kultne kafane. Poseban šarm predstavljaju fotografije na zidovima od kojih svaka krije po neku neispričanu priču.
Bled
Ljubitelje ove stare beogradske kafane obradovala je vest da se renovira i da će zadržati svoj autentičan izgled. Kafana “Bled” ima dugu istoriju i jedna je od prvih beogradskih kafana. I dan danas se ne zna zbog čega se “Bled” zove upravo tako, ali istoričari kažu da je nekada bilo popularno da kafane nose naziv gradova. Iako poznat po giricama i špriceru, restoran “Bled” nudi veliki izbor ribljih specijaliteta, ali i neka davno zaboravljena jela, koja su se služila na dvoru Nemanjića.
Šaran
Restoran “Šaran” nalazi se na Keju Oslobođenja u Zemunu. “Šaran” je restoran sa tradicijom od jednog veka. Otvorio ga je alas Vićentije Vukotić u prizemlju svoje kuće. Ova kafana je brzo privukla goste ribljom čorbom jedinstvenog ukusa po kom se receptu riblja čorba i danas pravi. Kuća restorana se nalazi uz samu obalu reke Dunav što u toku leta predstavlja poseban doživljaj, jer ima baštu koja gleda na reku.
Enterijer beogradske kafane čini nameštaj od punog drveta, zidovi od opeke i detalji boje Dunava. Proteklih decenija su alasi pravo sa svojih čamaca svežu ribu donosili u “Šaran”, a ta tradicija se do danas nije promenila. Ovde Vas očekuje ponuda tradicionalnih jela od rečne ribe uz mnoštvo novih ukusa.
Poslednja šansa
Restoran “Poslednja šansa” ostao je upaćen među generacijama kao jedina kafana u Beogradu koja je radila noću sve do 1982. godine. Pre neobičnog imena restoran je nosio naziv “Taš kafe” i bio je znatno manji nego danas. Česti gosti su bili đac Pete beogradske gimnazije, ali i Pravnog fakulteta. Poznati gosti beogradske kafane bil su Vasko Popa, Milorad Pavić, Brana Crnčević, Predrag Milojević. “Poslednja šansa” ispratila je mnoge generacije do mature, a maturanti su znali ovde da provedu i celu noć.
Na zidu restorana pročitan je hatišerif iz 1830. godine, kojim je Kneževina Srbija dobila veliku autonomiju. Pored restorana se nalazi Čupina humka - mesto gde se veruje da su Turci spalili mošti Svetog Save.
Dva jelena
Restoran “Dva jelena” stoji rame uz rame sa starim boeskim kafanama ranog XIX veka. Počeo je sa radom davne 1832. godine i od tada je jedan od simbola boemske tradcije Beograda. Restoran “Dva jelena” imao je prilike da ugosti slavne umetnike popu Đure Jakšića, Laze Kostića, Milovana Glišića i Tome Zdravkovića. Kao i drugi restorani u Skadarliji, restoran “Dva Jelena” posetili su Margaret Tačer, Josip Broz Tito i Džimi Karter, a nedavno i Pirs Bronsan, Žerar Depardje i tim Džejmi Olivera.
Beogradske kafane - Obavezna stanica svakog putnika
Kafana je mesto gde ljudi postaju prijatelji, gde se na trenutak može pobeći od svakodnevice, gde se uz „muziku na uvce“ boluju velike ljubavi, ali i stvaraju nove. Kafana je mesto koje leči tugu, podstiče radost, mesto gde su se okupljali vojnici, akademici, umetnici. Kafana je institucija. U današnje vreme, malo izmenjena, modernizovana, ali i dalje sa dušom.
Ukoliko dolazite u Beograd obiđite neku kultnu beogradsku kafanu. Imaćete osećaj kao da ste zakoračili u prošlo vreme, gde svaka cigla, svaki ćošak, svaki zid ima svoju priču. Pronađite svoj smeštaj u Beogradu i posvetite nekoliko dana onom boemskom delu sebe. Probajte nacionalne specijalitete, uživajte u domaćem vinu i stvorite još jedan deo istorije. Kada je u pitanju smeštaj Beograd, ponuda je zaista velika, tako da pronađite svoj privremeni dom i udahnite Beograd punim plućima!
Turistički obilazak kafana
Ukoliko se odlučite da posetite Beograd turistički svakako su kultne boegradske kafane mesto koje morate posetiti pored svih znamenitosti koje nudi Beograd. Naš portal u svojoj ponudi ima veliki broj smeštaja u Beogradu koje možete iznajmiti na dan Ostaje Vam samo da rezervišete kartu i uživate u lepotama Beograda.
