Vodič kroz Knez Mihailovu

Knez Mihailova ulica, ulica Kneza Mihaila ili kako je mnogi zovu- Knez Mihailova, osim što predstavlja najlepšu i najpoznatiju beogradsku ulicu, u sebi krije i veliki deo istorije Beograda! Neke priče o Knez Mihailovoj možda znate, neke su vam malo manje poznate, dok ćete za neke čuti prvi put, ali ono što je dobro poznata činjenica je da je Knez Mihailova ulica sa dušom i ulica koja privlači veliki broj posetilaca! Svako zdanje, svaki kamen, česma i spomenik u Knez Mihailovoj imaju svoju priču koja zaslužuje da bude ispričana.

Preuzmite kompletan vodič kroz Knez Mihailovu!

Prošetaćemo se Knez Mihailovom i potrudićemo se da vam približimo svu njenu lepotu, bez obzira na to da li ste starosedelac Beograda ili posetilac koji želi da zna što više o najlepšem beogradskom šetalištu. Možda vas naredni put zaintrigira velelepna fasada zgrade pored koje prolazite, pa poželite da znate nešto više o njenoj istoriji ili današnjoj nameni, a možda samo želite da znate gde možete u šoping u Knez Mihailovoj? Bez obzira na to koliko imate godina, odakle dolazite i šta volite, Knez Mihailova stvara neki poseban osećaj kod posetilaca. Uživajte u šetnji i magiji koju donosi centralna beogradska ulica!

Istorijat i naziv

Poreklo imena

Da li ste znali da je Knez Mihailova postala pešačka zona tek 1987. godine? Knez Mihailova spada u red najstarijih i najpoznatijih ulica u Beogradu, a po mnogima i najlepšu! Istorija Knez Mihailove seže još do vremena Rimljana, pa se tako jedan od glavnih prilaznih puteva u to doba (Via Cardo) većim delom poklapao sa trasom današnje Knez Mihailove. Iako zbog neizgradjene infrastrukture ovaj deo u srednjem veku nije bio nastanjen, već u 16.veku nakon izgradnje novog vodovoda, počela su da nastaju prva naselja. Može se reći da Knez Mihailova svoj izgled kroz vekove „dugovala“ upravo tadašnjim osvajačima koji su deo svoje kulturne baštine prenosili na Beograd, pa je tako u vreme turske vladavine samo u Knez Mihailovoj izgradjeno 5 džamija i nekoliko mahala (gradskih četvrti) koje si nosile naziv džamija oko kojih su obrazovane, od kojih ste možda čuli za 2 najznačajnije – Ibrahim begova i Musala. Najpoznatija „Ibrahim begova“ mahala, nalazila se na uglu Obilićevog venca i Knez Mihailove ulice. Iako je danas nepoznato ko je bio Ibrahim beg, smatra se da je bio značajna ličnost u Beogradu u vreme turske vladavine.

Izgled nekad i sad

Veći deo tadašnjeg izgleda Knez Mihailove promenjen je osvajačkim pohodom Austrijanaca na Beograd, 1717. godine. Austrijanci (pod vodjstvom princa Evgenija Savojskog) su porušili veliki broj kuća i džamija i na tim ruševinama podigli su nove zgrade i ulice koje su delile grad na srpsku i nemačku stranu, a nakon odlaska austrijske vojske- na tursku sa istočne i srpsku sa zapadne strane. Opsada Astrijanaca trajala je oko 20 godina, uz neprekidne borbe sa Turcima, a konačno primirje zaključeno je 1739. kada grad ponovo pripada Turcima! U periodu austrijske vladavine nad Beogradom, grad je „pretrpeo“ brojne transformacije i poprimio je obeležja srednjeevropskog grada, dok je uticaj Turske na infrastrukturu počeo da bledi. Počela je da se razvija trgovina, doseljavao se sve veći broj „zapadnih“ naroda, poput Francuza, Nemaca, Čeha, medjutim, taj „zapadnjački“ razvoj nije dugo trajao, jer pri ponovnom turskom osvajanju, Beograd počinje ponovo da poprima turska obeležja. Naime, nakon sklapanja primirja, povlači se granica na Savi, a Turci ruše sve austrijske objekte (osim vojnih, ruše i civilne i crkvene), a ponovo grade džamije, mahale itd.

Kome dugujemo sadašnji izgled

Nakon konačnog odlaska Turaka iz Beograda 1867. godine, otpočela je transformacija grada. Najveću zahvalnost svom tadašnjem (a većim delom i sadašnjem izgledu), Knez Mihailova „duguje“ prvom srpskom urbanisti i inženjeru Emilijanu Josimoviću, koji je formulisao regulacioni, odnosno prvi urbanistički plan za Beograd. Upravo na osnovu tog plana, trasirana je Knez Mihailova ulica kao najkraća i najbrža veza izmedju Varoši i Tvrdjave, a okolne ulice su „napustile“ nekadašnji izgled krivudavih sokaka (uticaj Turaka) i sekle su se pod pravim uglom. Tada je počelo ubrzano naseljavanje centra grada, što je doprinelo razvoju trgovine i podstaklo urbanizaciju Beograda. Zanimljivo je napomenuti da se upravo na početku Knez Mihailove nalazi spomenik Emiliju Josimoviću, kao znak zahvalnosti za sve što je učinio za Beograd.

Iako su dalji razvoj i modernizacija u 20. veku doneli izvesne promene u izgledu Knez Mihailove, ulica je ipak sačuvala autentičnost i arhitektonske odlike svih gradjevina koje su nastale krajem 19. veka u talasu urbanizacije grada! Još jedna zanimljivost koju znaju možda samo starije generacije, je da Knez Mihailova nije oduvek bila pešačka zona- to je postala tek 1987. godine! Nekada je današnja „glavna“ ulica bila saobraćajnica kojom su prolazili tramvaji, gde su se parkirali automobili i gde su pešaci prolazili samo trotoarom. Danas, Knez Mihailova predstavlja svojevrsnu kulturnu baštinu Beograda i nezaobilaznu stanicu svakog posetioca koji želi da oseti duh prestonice Srbije. 

Kada je u pitanju naziv Knez Mihailove, zanimljiva činjenica je da je jedna od retkih ulica koja od svog nastanka nije promenila naziv, što je pravi poduhvat, s obzirom na to da je od 1870ih godina svega 150 ulica u Beogradu zadržalo svoj prvobitni naziv! Naziv je dobila po knezu Mihailu Obrenoviću, čiji se i čuveni spomenik na konju nalazi na Trgu Republike, neposredno pre ulaska u samu ulicu, a paralelno sa Narodnim pozorištem čiju je izgradnju naložio upravo knez Mihailo! Knez Mihailo bio je jedan od omiljenih srpskih vladara (iako ne tako shvaćen u svoje vreme) i reformatora koji je nesebično ulagao veliki trud (ali i novac) u razvoj srpske prosvete i kulture. Svoju podršku davao je Vuku Karadžiću, Djuri Daničiću, Branku Radičeviću što je imalo ključni značaj za razvoj prosvetiteljstva u Srbiji. Zahvaljući svim ovim činjenicama, Knez Mihailova i dan danas ponosno nosi isti naziv koji je ponela davne 1870. godine!

Lokacija

Knez Mihailova ulica smeštena je izmedju Pariske ulice- gde se nalazi jedan od ulaza na Kalemegdan- i Terazija. Ukupna dužina Knez Mihilove je nešto manje od 800 metara, a možete je preći u 1065 koraka, što je oko 15 minuta lagane šetnje! Ukoliko prvi put dolazite u Beograd, ne postoji osoba koju ćete zaustaviti na ulici, a da ne ume da vam objasni na koji način možete do glavne beogradske ulice! S obzirom na to da je Knez Mihailova pešačka zona, kao i delovi ulica koje se u nju „ulivaju“, gradski prevoz ne staje u samoj ulici, ali zato u neposrednoj blizini staje veliki broj linija gradskog prevoza, pa je sama ulica lako dostupna odakle god da dolazite.

Gradski prevoz - stanice u blizini

Gradski prevoz u centru i okolini je prilično frekventan, pa sa koje god strane da dolazite i koja god stanica da vam je „silazna“, do same Knez Mihailove možete stići za svega nekoliko minuta hoda, a sam prevoz nećete čekati dugo.

Studentski Trg (132 metara)

U ulici Vase Čarapića (popularnoj Vasinoj), koja je paralelna sa Knez Mihailovom, nalazi se okretnica trolejbusa (linija 29 koja od Studenstskog trga saobraća do naselja Medaković i linija 41 koja ide do Banjice), kao i autobusa broj 31 koji saobraća do Konjarnika! Okretnicu ćete lako uočiti, s obzirom na to da se nalazi kod Studentskog parka, na samom Studenstkom trgu. Sve tri linije koje kreću sa ove lokacije prolaze kroz veliki broj frekventnih saobraćajnica, što čini odličnu povezanost sa strogim centrom.

Trg Republike, Kolarčeva (90 metara)

Od Trga Republike (stajalište u Kolarčevoj ulici, sa "donje" strane Trga) možete koristiti još nekoliko autobuskih linija- linija 26, koja saobraća od Dorćola do naselja Braće Jerković, a preko Bulevara kralja Aleksandra, Dušanovca itd, zatim linija 27 koja kreće upravo sa Trga Republike, a završava u Mirijevu, linija 37 koja saobraća od Pančevačkog mosta do Kneževca. Uz to, ovom trasom prolazi i veliki broj mini buseva, poput linije 24, koje rasterećuju ostale linije.

Dom Omladine (293 metara)

Dom Omladine nalazi se na uglu Makedonske i Dečanske ulice. Odmah pored Doma Omladine staje veliki broj linija gradskog prevoza- linija 16, koja saobraća od Karaburme do Novog Beograda (preko Zelenog venca i Brankovog mosta), zatim linija 95 koja je glavno prevozno sredstvo iz Borče do Novog Beograda preko centra grada, linija 35 koja povezuje Lešće (Mirijevo) i Novi Beograd i linija 27 E od TC Ušće do Mirijeva. 

Od Zelenog venca do Knez Mihailove

U neposrednoj blizini, u Jug Bogdanovoj ulici, nalazi se i velika okretnica autobusa- Zeleni venac, gde staje veliki broj autobuskih linija javnog gradskog prevoza. Od Zelenog venca do Knez Mihailove potrebno je manje od 10 minuta lagane šetnje, što spada u jednu od boljih opcija iz kog god dela Beograda da dolazite u strogi centar. 

Od glavne autobuske stanice do Knez Mihailove

Od glavne autobuske stanice do ulaza u Knez Mihailovu sa kalemegdanske strane , direktno voze tramvaji broj 2 i 11, a ukoliko u Beograd dolazite vozom, a pronašli ste smeštaj u Knez Mihailovoj, sa železničke stanice „Prokop“ možete doći do Studentskog trga trolejbusom broj 41! 

Od aerodroma do Knez Mihailove

Veliki broj posetilaca u Beograd dolazi avionom. Sa aerodroma je najjednostavnije, ali ne i najpovoljnije, koristiti taxi. Medjutim, ukoliko je vaša opcija gradski prevoz, značiće vam informacija da autobus broj 72 saobraća direktno od aerodroma „Nikola Tesla“ pa do Zelenog venca. 

Knez Mihailova kroz istoriju

Palata Albanija

Na samom početku Knez Mihailove, nalazi se čuvena palata „Albanija“. Ova gradjevina ima veliki arhitektonski značaj, a u vreme izgradnje (od 1938-1939.) predstavljala je najvišu gradjevinu u ovom delu Evrope. Sa svojih 13 spratova i 53 metara visine, predstavlja impozantni bedem na ulasku u Knez Mihailovu. Zanimljivo je kako ja palata „Albanija“ dobila naziv. Naime, ime je dobila po istoimenoj kafani iz 1860. godine, koja se nalazila na istom mestu gde i današnja palata. Iako u vidno lošem i zapuštenom stanju, ova kultna kafana predstavljala je omiljeno mesto okupljanja starih Beogradjana koji su ovde svraćali zbog društva i priče, a jedan od čestih gostiju bio je i Branislav Nušić! Kafana je srušena u oktobru 1936. godine, a nakon 2 godine počela je izgradja čuvene palate koja i dan danas predstavlja jedno od najznačajnijih gradjevina moderne arhitekture. Palata „Albanija“ je 1984. godine proglašena za spomenik kulture!

Kafana „Ruski Car“

Šetajući dalje Knez Mihailovom, nailazimo na kafanu „Ruski Car“, još jedno arhitektonsko remek delo i spomenik kulture od neprocenjivog značaja! Nalazi se na uglu Knez Mihailove 7 i Obilićevog venca 29, a svojom lepotom sigurno će vam privući pažnju. Od svog nastanka (zgrada je sagradjena izmedju 1922. i 1926. godine), nije bitno menjala svoju namenu- u prizemlju je restoran, u medjuspratnom delu je poslovni prostor, dok su gornji spratovi namenjeni za stanovanje. Slično kao kod palata „Albanija“, naziv Ruskog cara vezuje se za objekat koji je tu postojao ranije, iako taj naziv nosi u čast ruskog imperatora Aleksandra II Nikolajeviča Romanova! Gosti "Ruskog cara" tokom decenija bili su znameniti pisci, umetnici, glumci, kompozitori, vojni i politički lideri, a i dan danas predstavlja omiljeno stecište za sve one koji žele da osete duh Beograda!

Dom štampe

Još jedan spomenik kulture, koji se nalazi u Knez Mihailovoj 6, jeste zgrada Doma štampe. Ovaj objekat podignut je u posleratnom periodu, izmedju 1958-1961. godine. Značaj ove zgrade ogleda se u tome što u potpunosti zatvrara blok na potezu Trga republike, a sa gradjevinama „oko sebe“ predstavlja pravu simbiozu u estetskom smislu. 

Knjižara „Geca Kon“

U Knez Mihailovoj 12 smeštena je knjižara „Geca Kon“, još jedno kulturno dobro Beograda. Knjižara je otvorena davne 1901. godine i nosi naziv po svom osnivaču. Geca Kon je bio srpski knjižar i izdavač, rodjen u Austrugarskoj. Srpski državljanin postaje upravo 1901. godine kada i otvara svoju knjižaru za srpsku i stranu književnost. Nakon njegove smrti 1941. godine (ubijen je od strane nemačkih okupatora), njegovu izdavačku kuću preuzimaju najpre Nemci, kako bi širili svoju političku propagandu, a odmah po oslobodjenju Beograda, preduzeće Gece Kona pretvara se u Izdavačko preduzeće Prosveta. Danas, knjižara „Geca Kon“ predstavlja važno svedočanstvo kulturnog života Beograda i Srbije u periodu izmedju 2 rata, ali i večni spomenik ovom izdavaču!

Zadužbina Nikole Spasića

Nikola Spasić jedan je od poznatijih i većih beogradskih zadužbinara, koji je Beogradu u amanet ostavio svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, radi osnivanja zadužbine pod svojim imenom. Spasićev pasaž, iako pomalo oronuo i zaboravljen, nalazi se u Knez Mihailovoj 19. Danas je ovaj pasaž verovatno najpoznatiji po tome što je ovde smešten TC Millenium, a predstavlja i „prečicu“ izmedju Obilićevog venca i Knez Mihailove. Postoje podaci da je Nikola Spasić, zahvaljujući vernom i predanom radu, raspolagao imovinom koja je u to doba imala vrednost kao Nobelova fondacija. Njegova ljubav prema Beogradu bila je nemerljiva, pa su tako kuće u Knez Mihailovoj pod rednim brojevima 19, 33, 37 i 47 (kao i već pomenuti pasaž) deo njegove Zadužbine koju je nesebično darovao svom gradu.

• Nemerljiv kulturni značaj

U broju 33 nalazi se zgrada zadužbine Nikole Spasića, koja je izgradjena 1889. godine. Ova zgrada ubraja se u spomenik kulture od velikog značaja od 1979. godine. Nastala je po projektu arhitekte Konstantina A. Jovanovića koji je osnovu zgrade osmislio tako da u prizemlju budu trgovine, dok su spratovi bili namenjeni za stanovanje. Porodica spasić stanovala je na prvom, a smatra se da su na drugom spratu stanovali vidjeniji Beogradjani! Posebno zanimljivo u vezi ove zgrade jeste kombinacija arhitektonskih stilova, koji zajedno čine savršenu simbiozu. Posebno se vodilo računa o izgledu fasade koja i danas privlači pažnju posetilaca koji svakodnevno prolaze kroz Knez Mihailovu! Ova zgrada-zadužbina predstavlja jedan od prvih primera dvospratnih gradjevina u tadašnjem Beogradu i kao takva je od nemerljivog kulturnog značaja.

• Udruženje likovnih umetnika Srbije

Videvši kako su srpski vojnici stradali za vreme Velikog rata, Nikola Spasić je još za života (1915. godine) osnovao zadužbinu Dom srpskog invalidskog fonda „Sveti Djordje“. Taj dom nalazi se u broju 37 Knez Mihailove ulice. Interesantan podatak je da je ovo nekada bila kuća Jovana Pandjele (sagradjena 1872. godine) koju je upravo Spasić otkupio od njegovih naslednika i dozidao joj još jedan sprat. Kasnije, 1926. godine zgrada je rekonstruisana, a 1950. dozidana su još 2 sprata. Ovde je smeštena i bista Nikole Spasića! Danas, u ovoj zgradi smeštena je galerija ULUS-a (Udruženje likovnih umetnika Srbije). 

• „Sloga“

Poslednja zgrada, u okviru zadužbine Nikole Spasića, nalazi  se u Knez Mihailovoj 47! Na tom mestu nekada se nalazilo imanje društva „Sloga“, baš preko puta Spasićeve radnje. Postoji priča da je godinama priželjkivao upravo ovo imanje, a da mu se želja ostvarila neposredno pred Balkanski rat 1912. godine. Interesantan podatak je da je ovo imanje nekada pripadalo knezu Aleksandru Karadjordjeviću, a u zgradi koja je ovde postojala, nalazila se „Beogradska kasina“- stecište tadašnjih bogatijih Beogradjana. Poslednja zadužbina Nikole Spasića izgradjena je nakon njegove smrti, od strane Upravnog odbora Spasićeve zadužbine. Nova zgrada predstavljala je velelepno zdanje na 4 sprata, sa izlazom na 4 ulice!

SANU

Još jedna u nizu impozantnih gradjevina u Knez Mihailovoj, jeste i zgrada SANU, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti! Zgrada SANU, koja je smeštena u broju 35, projektovana je davne 1912. godine, a sama izgradnja završena je tek 1924. Zbog svoje velike osnove, kao i fasade koja je izlazila na čak 3 ulice, zgrada SANU predstavljala je pravi izazov za projektante, odnosno arhitekte Andru Stevanovića i Dragutina Djordjevića. U zgradi se nalaze biblioteka SANU (sa preko milion knjiga), arhiv SANU sa bogatom gradjom o istoriji Srbije, galerija SANU u prizemlju (sa salonom za predavanja), knjižara i antikvarnica! Nekadašnji naziv Srpske akademije nauka i umetnosti je Srpska kraljevska akademija, koja 1947. menja naziv u onaj koji nosi i dan danas. 

Galerija „Singidunum“

U Knez Mihailovoj broj 40 nailazimo na galeriju „Singidunum“, koja je otvorena 1980. godine. Galerija „Singidunum“ predvidjena je kao galerija prodajnog tipa za dela iz oblasti primenjene i likovne umetnosti. Sam naziv aludira na želju da se očuva drevna istorija Beograda (Singidunum je stari naziv Beograda, iz doba Rimljanja), uz konstantu nadogradnju i oplemenjivanje sadržajima iz oblasti primenjenih umestnosti i dizajna, koje će zanimati široke narodne mase! 

Muzej „Zepter“

Odmah pored gore pomenute galerije, u broju 42, smešten je muzej „Zepter“. Interesantan podatak je da je zgrada u kojoj se danas nalazi "Zepter"-ov muzej izgradjena za potrebe Prve hrvatske štedionice. Kao i kod uglavnom svih zdanja koja su projektovana početkom 20. veka, prizemlje i prvi sprat bili su namenjeni štedionici, dok su naredna 3 sprata bila namenjana za stanovanje! Iako ima 3 fasade, najdekorativnije je uradjena upravo ona koja je okrenuta Knaz Mihailovoj ulici. Ova zgrada jedan od retkih primera berlinske i madjarske secesije u Beogradu! Namena ovog velelepnog zdanja godinama se menjala, a prostor muzeja postala je 2010. godine. Zanimljivo je da je muzej „Zepter“ prvi privatni umetnički muzej u Srbiji, čija je glavna delatnost prikupljanje, čuvanje i prikazivanje dela umetnosti!

"Delijska česma"

Na potezu gde se Knez Mihailova račva sa Čika Ljubinom ulicom, pažnju će vam sigurno privući impozantna, mermerna česma, poznata pod svojim starim nazivom "Delijska česma". Malo poznata činjenica je da je ova česma rušena i obnavljana čak 3 puta! Poslednja i najvažnija reinkarnacija česme izvršena je 1987. godine, kada je i započeta velika obnova Knez Mihilove ulice, koja je tada pretvoreno u pešačku zonu. Pobedu na konkursu raspisanom za izgradnju čuvene Delijske česme odneo je arhitekta Aleksandar Derok, koji je u svojim nacrtima želeo da oživi nekadašnji izgled česme, medjutim, zbog urbanizacije grada, taj projekat nije realizovan, odnosno samo obrisi su preuzeti iz originalnog nacrta. Danas, Delijska česma predstavlja simbol Knez Mihailove za hiljade šetača koji dnevno pored nje prodju!

Institut Servantes

Na istom tom račvanju nalazi se i Institut Servantes, ali ta zgrada ima mnogo dublju istoriju. Naime, ona predstavlja jedno od najpoznatijih beogradskih zdanja i tu se nekada nalazila američka čitaonica. Možda ste za ovo zdanje čuli kao za Palatu „Zora“. Ova zgrada razvijala se i menjala svoju namenu u skladu sa razvojem Beograda. Kuća je podignuta 1904. godine, a ime je dobila po bisti koja se nalazila  u fasadi. Od 1909. godine, palata „Zora“ postaje vlasništvo čuvene braće Popović (Konstantin, Nikola i Djordje), koji su se bavili sajdžijskim zanatom. S obzirom na to da su u svom poslu bili vrhunski majstori, to im je donelo i veliki profit, pa su tako svu svoju zaradu ulagali u nekretnine, medju kojima se našla i palata “Zora“. Pema projektu arhitekte Milana Antonovića, Popovići su srušili palatu i na istom mestu su podigli veću i raskošniju zgradu. Nakon toga, palata „Zora“ dogradjivana je još 2 puta- prvi put kada je francusko osiguravajuće društvo „Nacional“ uzelo prostor u podzakup, a drugi put već 1937. godine. Tada su dozidani još treći i četvrti sprat, dok je izgled fasade prilično izmenjen, pa dobijen je današnji izgled palate. Dolaskom komunista na vlast, Popovići su izgubili skoro svu svoju imovinu, u koju spada i sama palata! Iako i sam član Komunističke partije Jugoslavije, Koča Popović nikada nije pokušao da povrati izgubljenu imovinu svoje porodice, ali uprkos bio je medju onima koji su nosili Titov kovčeg na sahrani! Danas je u palati „Zora“ smešten institut Servantes- španska institucija koja je rasprostranjena u 86 gradova širom sveta, a koja promoviše španski jezik i kulturu!

Simbol slobodnih zidara

Da li ste se nekada zapitali šta predstavlja bronzana piramida ispred zgrade SANU? Iako dnevno pored piramide prodje veliki broj ljudi, malo ko zna šta predstavlja ova figura! Naime, na njoj su obeležene koordinate Beograda, nadmorska visina, strane sveta i sila zemljine teže. Iako je piramidu postavio Grad Beograd, pre nekih 20 godina, ona predstavlja masonski potpis i simbol slobodnih zidara! Ako uporedite "našu" piramidu sa onom koja se nalazi na američkoj novčanici za 1 dolar, videćete da su skoro identične, samo što „našoj“ nedostaje oko kao simbol.

Kuća Legata

U Knez Mihailovoj 46 nalazi se zgrada Kuće Legata, koja sa zgradama 48 i 50. čini blok gradjanskih kuća. Ove 3 kuće/zgrade sagradjene su istovremeno, 1869-1870. godine, po već pomenutom Regulacionom planu Emilija Josimovića. Iako su sačuvale jedinstveni arhitektonski sadržaj, tokom godina, sve 3 kuće pretrpele su značajne izmene.

• Kuća Veljka Savića

Kuća u broju 46 pripadala je poznatom beogradskom trgovcu Veljku Saviću, koji je upravo tu, na svom imanju 1869. godine izgradio jednu od prvih, modernih kuća na sprat. Upravo kuća Veljka Savića je 1966. godine proglašena za spomanik kulture!

• Krstina Mehana

Krstina Mehana, u Knez Mihailovoj 48, sagradjena je kao administrativno-trgovačka zgrada u kojoj su braća Krstić otvorili istoimeni hotel i koja je sve do izgradnje Gradske skupštine služila za održavanje skupštinskih sednica!

• Kuća Kristine Kumandi

Poslednja u nizu gradjanskih kuća (ili prva, zavisno od toga s koje strane dolazite) jeste kuća Kristine Kumandi. Nalazi se na samom uglu Knez Mihailove i Dubrovačke ulice, u Knez Mihalovoj 50. U ovoj zgradi nekada je bila smeštena Francusko-srpska banka, a nakon toga belgijski i engleski konzulat, dok je danas upravo u ovoj zgradi sedište Gete instituta! Danas, ove zgrade predstavljaju značajan deo trgovačkog centra u Knez Mihailovoj, ali isto tako svedoče početku urbanizacije Beograda!

Kafana „Grčka Kraljica“

Jedna od najstarijih sačuvanih gradjevina u Knez Mihailovoj jeste kafana „Grčka Kraljica“! Pre naziva, pod kojim je poznata i dan danas, ova kafana nosila je naziv „Despotov han“, a bila je u vlasništvu Despota Stefanovića. Postoje podaci da je kafana izgradjena u okviru najstarije kuće u Knez Mihailovoj, oko 1835. godine, a već 1838. vlasnik Despot Stefanović kafanu je prodao Jovanu Kumanudiju, beogradskom bankaru! Smatra se da je upravo Jovan Kumanudi, poreklom Grk, preimenovao han u ime koje kafana nosi i danas! Kafana je bila nekada mesto okupljanja trgovaca, zanatlija i svih onih koji su uživali uz jutarnju kafu i razgovor pred početak dana. Uz nekoliko renoviranja i prepravki, kafana „Grčka kraljica“ dugo je odolevala vremenu i promenama koje je „trpela“ Knez Mihailova, medjutim, danas je od nekadašnjeg izgleda ovog zdanja u broju 51 ostala samo fasada kao svedok nekim prošlim vremenima! 

Biblioteka grada Beograda

Na samom kraju Knez Mihailove ulice smeštena je Biblioteka grada Beograda! Osnovana je 1931. godine, iako se njeni počeci beleže još u 19. veku. U zgradu u Knez Mihailovoj 56, gde se i danas nalazi, preseljena je 1986. godine. Nekada je ova zgrada bila poznata kao hotel pod nazivom „Srpska kruna“. Ovaj hotel je izgradjen davne 1869. godine, kao jedan od prvih objekata u Knez Mihailovoj ulici. U Srpsku krunu zalazili su vidjeniji Beogradjani, a tokom godina, ovde su se održavale i priredbe, novinarski kongresi kao i razne manifestacije. U prizemlju se nalazila kafana, bilijarska soba, čitaonica i trpezarija, dok se na spratu nalazilo 17 soba za goste. Dugo godina, hotel „Srpska kruna“ bio je najbolji ugostiteljski objekat u gradu. Zvanično prestaje njegova funkcija kao ugostiteljskog objekta tokom nakon šestoaprilskog bombardovanja 1941. godine! Sve do zvaničnoh useljenja Biblioteke grada Beograda 1986. godine, „Srpska kruna“ je menjala svoju namenu i dugo godina je bilo posvećeno obnovi same zgrade koja je pretrpela velika oštećenja tokom ratova. Interesantan podatak je da je Biblioteku svečano otvorila naša poznata pesnikinja Desanka Maksimović! Pored velelepnog izgleda, lokacija je svakako ono što krasi zgradu Biblioteke- sam kraj Knez Mihailove na ulazu u Kalemegdan!

Šoping u Knez Mihailovoj

Veliki broj turista u Beograd dolazi kako zbog impresivne istorije i lepote grada, isto tako i zbog niskih cena koje su pravi raj za ljubitelje šopinga! Centar grada, odnosno sama Knez Mihailova ulica, predstavlja pravi Beograd u malom. Ovde možete doživeti deo atmosfere grada koji „nikada ne spava“. Pored toga što će vam pažnju privući velelepna arhitektonska zdanja, o kojima smo pisali, sigurni smo da ćete imati želju da obidjete i sve radnje, butike kao i novi tržni centar „Rajićeva“ koji se nalazi na izlazu iz Knez Mihailove, a pored Biblioteke grada Beograda! Bez obzira kojim budžetom raspolažete, u Knez Mihailovoj sigurno ćete pronaći nešto za sebe. Od uličnih prodavaca, pa do poznatih svetskih brendova- sve što jedan „kupoholičar“ može da poželi, ovde će pronaći! U Knez Mihailovoj možete uživati u kvalitetnoj kupovini, kao u svim većim evropskim i svetskim metropolama.

Ukoliko želite sa sobom da ponesete neki suvenir, prava adresa za vas je ugao Knez Mihailove i Trga Republike, gde se nalazi „Beogradski izlog“. Ovde možete kupiti sve od suvenira- magnete za frižider, majice, hemijske, čaše, kape, a zajedničko im je to što na svakom piše Beograd! Pored toga, svoj suvenir možete kupiti kod jednog od mnogobrojnih uličnih prodavaca koje ćete sretati duž Knez Mihailove.

Beogradu nikada nije nedostajalo dobrih butika, a tako je i sada. U Knez Mihailovoj možete sresti veliki broj nasmejanih ljudi sa punim kesama koji će se, nakon uspešnog šoping dana, smestiti u jedan od kafića kako bi uz šolju omiljenog napitka sumirali dan. Iako su tržni centri, koji su tokom poslednje decenije izgradjeni u Beogradu, uglavnom preuzeli „šoping klijentelu“, Knez Mihailova ima "ono nešto" zbog čega joj se uvek vraćamo. Šetnja kroz samu ulicu, veliki broj uličnih svirača i raznih performansa, mirisa kokica, omiljenih kafića- sve to čini odlazak u kupovinu pravim malim ritualom koji volimo i u kome uživamo. 

U Knez Mihailovoj možete pronaći skoro sve što biste poželeli u kupovini- od skupih (markiranih) brendova odeće, cipela, sportske odeće, ali i knjižara, prodavnica za decu i još mnogo toga. Ovo su samo neki od brendova odeće na koje ćete naići u toku šetnje kroz najlepšu beogradsku ulicu:

• „Zara“
• „H&M“,
• „Guess“
• „Mango“
• „Waikiki“
• „Terranova“
• „Calzedonia“
• „Legend“
• „P.S. Fashion“
• „Replay“
• „Levi’s“

Od sportskih radnji, tu su:

• „Nike“
• „Addidas“
• „Skechers“
• „Office Shoes“

Za sve ljubitelje dobre knjige, nezaobilazne su knjižare kao što su  Laguna, Vulkan i Delfi. Sniženja su česta, pa po vrlo povoljnim cenama možete pronaći ono što vam odgovara. Poznato je da su pripadnice lepšeg pola veliki ljubitelji cipela, a prodavnica obuće kao što je „Aldo“ sigurno će zadovoljiti svačiji ukus! Ako ipak više volite satove i nakit, verujemo da će vam poseta radnjama poput „S&L Watches“, „Pandora“ ili „Accessorize“ predstavljati pravi užitak. Za najmladje posetioce, tu su dečji butici i prodavnice igračaka, u kojima će mališani sigurno uživati u carstvu boja i šara!

Tržni centar Millenium

Tržni centar Millenium jedan je od najstarijih tržnih centara u Beogradu, a nalazi se u okviru Spasićevog pasaža koji smo već pominjali. Dok izgradnja tržnih centara u Beogradu nije doživela pravu ekspanziju, TC Millenium bio je prava Meka za šopingoličare. Kako zbog lokacije, tako i zbog svog neobičnog izgleda, TC Millenium i danas privlači posetioce. U svojoj ponudi ima veliki broj butika garderobe, sportskih radnji, trgovine kožne galanterije, ali i salona lepote, turističke agencije, menjačnice. U okviru ovog tržnog centra nalaze se i poslovni i kancelarijski prostori. Radno vreme tržnog centra Millenium je od ponedeljka do nedelje od 10:00 do 20:00 h.

Šoping centar „Rajićeva“

Na samom kraju Knez Mihailove, nalazi se šoping centar „Rajićeva“. Smešten je na uglu ulice Kneza Mihaila, Kralja Petra i Uzun Mirkove, pa je tako lako dostupan iz kog god kraja da dolazite. Koncipiran je tako da arhitektonski ne odudara previše od okoline u kojoj se nalazi, s obzirom na to da je okružen zdanjima koja su nastala uglavnom krajem 19. veka! Ovaj deo grada oduvek je predstavljao trgovinski centar prestonice, pa je tradicija nastavljena otvaranjem „Rajićeve“ . Prostire se na čak 15.300 kvadratnih metara, sa više od 80 lokala renomiranih svetskih brendova, sa ponudom koja će zadovoljiti i najistančaniji modni ukus. Pored butika, u šoping centru nalaze se i drogerije, apoteke, radnje mobilnih operatera, kućnih aparata, kao i menjačnice. Ukoliko vam je potreban kratak predah, u okviru Rejićeve nalazi se nekoliko kafića i restorana, od kojih je najpopularniji „Mama’s Shelter“ koji se nalazi na samom vrhu tržnog centra. Šoping centar „Rajićeva“ otvoren je za posetioce svakog dana od 10:00 do 22:00 h.

Naravno, svakako treba napomenuti i veliki broj menjačnica, marketa, banaka i bankomata, apoteka, koje se nalaze na potezu Knez Mihailove ulice. U svim radnjama postoji opcija plaćanja karticom, ali za slučaj da vam ponestane novca, na svakom koraku postoje menjačnice i bankomati. Plaćanje je u dinarima, pa se pobrinite da razmenite novac pre nego što krenete u šoping avanturu kroz Knez Mihailovu!

Najbolji restorani u Knez Mihailovoj

Za sve posetioce koji dolaze u Beograd, ali i za veliki deo stanovnika Beograda, Knez Mihailova predstavlja najatraktivniju lokaciju prestonice Srbije. Restorani u Beogradu su nešto što morate posetiti kada ste u prestonici, a činjenica da nema saobraćaja i da na miru možete uživati u šetnji sami ili sa dragim ljudima samo doprinosi tome da je upravo u Knez Mihailovoj smešten veliki broj restorana, kako domaće tako i internacionalne kuhinje. Izbor restorana zadovoljiće svačiji ukus, na vama je samo da odaberete za koju vrstu hrane ste raspoloženi tog dana- od domaće, preko italijanske, do azijske kuhinje- izbor je samo vaš! S obzirom na to da je konkurencija velika, restorani u Knez Mihailovoj se trude da pruže što bolju ponudu kako bi privukli što veći broj gostiju! Zadovoljan gost koji se iznova vraća najbolja je reklama za svaki restoran. Odaberite svoje mesto u bašti ili unutrašnjosti omiljenog restorana i uživajte svim čulima! Za vas smo izdvojili nekoliko restorana koji su svojim kvalitetom, tradicijom i uslugom zaslužili da ih posetite.

Restoran Kolarac

Na prvom mestu, moramo pomenuti restoran Kolarac. Istorija ovog restorana veoma je interesantna, pre svega zbog činjenice da se nije uvek nalazio na danas svima poznatoj lokaciji u Knez Mihailovoj. Prva kafana Kolarac nalazila se na Trgu Republike, na smaom početku Makedonske ulice. Zgrada u kojoj se nalazila kafana bila je u vlasništvu Ilije Milosavljavića, rodom iz Kolara. Ilija Kolarac ostao je upamćen kao jedan od najvećih srpskih zadužbinara, a jedna od centralnih ulica u Beogradu nosi naziv Kolarčeva njemu u čast. U tadašnjoj kafani Kolarac okupljali su se političari, državni činovnici i svi vidjeniji Beogradjani. Postoji podatak da je upravo ovde dogovorena zavera o ubistvu kralja Aleksandra i Drage Mašin. Kafana je srušena za vreme bombardovanja 1941. godine od strane nemačkih okupatora. Zgrada u kojoj se danas nalazi restoran Kolarac, u Knez Mihailovoj 46, izgradjena je 1869. godine i pripada Bloku gradjanskih kuća o kojima smo pisali. Novi restoran Kolarac otvoren je 1950. godine! A sada malo o hrani. Jelovnik restorana Kolarac je raznovrstan, ali primat ima domaća kuhinja. Ukoliko želite da uživate u tradicionalnim srpskim specijalitetima, na jednoj od najlepših lokacija u Beogradu, restoran Kolarac je savršen izbor!

Restoran Snežana

Na samoj raskrsnici ulice Kralja Petra i Kneza Mihaila, nalazi se restoran Snežana! Još jedan restoran duge tradicije, više od 50 godina otvara vrata za svoje goste! Ono je svih tih godina ostalo nepromenjeno jeste kvalitet kako hrane tako i usluge, dva glavna razloga zašto se u restoranu Snežana traži mesto više! Restoran Snežana predstavlja idealan spoj kafe-poslastičare i picerije, pa zavisno od toga čega ste ljubitelj, svratite i uživajte u savršenim ukusima! Ukoliko vam nedostaje duh starog Beograda, ispijanje kafe u bašti na kaldrmi, ali i kvalitetan zalogaj, zavirite u restoran Snežana. Sigurno ćete se vratiti po još.

Restoran Via Del Gusto

Ako ste s druge strane, ljubitelj italijanske kuhinje i svih njihovih specijaliteta, adresa koju tražite je Knaz Mihailova 48, odnosno restoran Via Del Gusto! Od predjela kojim preovladavaju caprese salata, razne vrste sireva i pršute, nekoliko vrsta rižota, dolazimo do glavnog jela gde „glavnu reč“ imaju paste na više načina i simbol italijanske kuhinje, njeno Veličanstvo- pica! Bez obzira da li volite klasičnu margaritu, picu sa povrćem ili bogatu mesom- u restoranu Via Del Gusto naći ćete svoj novi omiljeni ukus! Na kraju se zasladite palačinkom sa namazom po želji, uz espresso u italijanskom stilu. Dan ne može biti bolji!

Restoran Butique 2

Restoran Butique 2 je nešto novijeg datuma, ali kvalitetom ne zaostaje ni za jednim od restorana u Knez Mihailovoj! Otvoren je 2015. godine, na adresi Knez Mihailova 52 a, pred samim ulaskom na Kalemgdansku tvrdjavu. Jedna od odlika koja krasi restoran Butique 2 jeste enterijer kojim dominiraju tople boje, pa ćete se za vreme boravka osećati kao kod svoje kuće. Jelovnik je savršeno osmišljen kako bi zadovoljio i najzahtevnije goste sa specifičnim ukusom. Možete uživati u raznovrsnim salatama, sendvičima, pastama, ali i jelima od mesa. Moglo bi se reći da restoran Butik pripada kategoriji italijanskih restorana, sa primesama tradicionalne kuhinje. Ono što je važno, šta god je vaš izbor- nećete napraviti grešku

Restoran Tribeca

Još jedan restoran na uglu Kralja petra i Knez Mihailove koji svakako vredi posetiti jeste restoran Tribeca. Prijatnog enterijera, još lepše bašte, restoran Tribeca je restoran sa odličnom kuhinjom na čiji kvalitet nećete ostati ravnodušni! Probajte neki od potaža uz savršeno osmišljeno glavno jelo- nećete zažaliti. Posebno se ističe raznolika selekcija deserta iz koje se izdvaja čokoladni mus koji su svi gosti ocenili kao nešto što morate probati ukoliko vas put nanese u restoran Tribeca! Bez obzira da li ste odlučili da ovde započnete dan uz šoljicu kafe i obilan doručak ili da provedete romantično veče sa voljenom osobom uz vino ili koktel, restoran Tribeca odličan je izbor u svakom trenutku!

Naravno, treba napomenuti se da u sporednim ulicama koje se „ulivaju“ u Knez Mihailovu, nalazi mnoštvo restorana koji predstavljaju pravi gastronomski raj za sve hedoniste i ljubitelje dobrog zalogaja! Neki od njih su „Plato“ na platou filozofskog fakulteta, „Mali Kalemegdan“ na samom početku Kalemgdanske tvrdjave, „Dorian Grey“ u Kralja Petra, „Angry Monk“-restoran azijske kuhinje u okviru šoping centra Rajićeva i mnogi drugi.

Za sve one koji više uživaju u šetnji i jelu „s nogu“, Knez Mihailova obiluje i fast food restoranima, gde možete poručiti hranu za „usput“. Kokice su uvek savršen izbor za grickanje, a u Knezu možete naići na štand sa kokicama na svakom koraku! Ukoliko vam je leto sinonim za sladoled- pravac Knez Mihailova! Frižideri sa najšarenijim i najukusnijim sladoledima čekaju samo na vas! 

Kada su u pitanju kafići, prosto ih ne možete zaobići u vašoj šetnji kroz Knez Mihailovu. Nalaze se na svakom koraku, izbor je zaista veliki, pa sve i da u prvom na koji ste bacili oko ne nadjete mesta, već u narednih par koraka naići ćete na sledeći. Kafići u Knez Mihailovoj su prava oaza za opuštanje nakon napornog dana na poslu ili kao mesto okupljanja sa dragim ljudima. Atmosferu Beograda i Knez Mihailove najbolje ćete osetiti u jednom od mnogobrojnih kafića koji su ovde ušuškani!

Apartmani u Knez Mihailovoj

Stan na dan Knez Mihailova

U samoj Knez Mihailovoj, kao i u neposrednoj blizini, nalazi se veliki broj apartmana na dnevno izdavanje! Apartmani u Knez Mihailovoj predstavljaju najpopularniji vid smeštaja u Beogradu, najviše zbog svoje atraktivne lokacije. Upravo zbog toga, ponuda apartmana na ovoj lokaciji zaista je velika i raznolika, sve u zavisnosti od potreba gostiju. Bez obzira da li dolazite turistički, poslovno ili prosto želite da budete u epicentru svih dešavanja u Beogradu, stan na dan u Knez Mihailovoj je najbolji izbor! Ono što je važno napomenuti da, iako se nalaze u strogom centru Beograda, apartmani u Knez Mihailovoj mogu se iznajmiti po veoma povoljnim cenama. U cenu zakupa ulazi korišćenje celokupnog apartmana sa svim njegovim sadržajem, a posebnu pogodnost predstavlja to što većinu sitnica poput fena, pegle, peškira, posteljine dobijate na korišćenje, pa je to jedna od stavki o kojoj ne morate da razmišljate dok se pripremate za dolazak u Beograd!

Monument

U zavisnosti od toga za koliko osoba i koje strukture vam je potreban smeštaj na dan u Knez Mihailovoj ili u neposrednoj blizini centralne beogradske ulice, zavisi i ponuda apartmana. Idealan za boravak do četiri osobe je apartman Monument sa lokacijom u Knez Mihailovoj 18. Moderno uredjen i komforan, apartman Monument je savršen izbor bez obzira da li u Beograd dolazite sami, u paru ili porodično, a lokacija je idealna za obilazak gradskih znamenitosti. Na svega par koraka od Knez Mihailove, u ulici Maršala Birjuzova, ušuškan je apartman Betty, predvidjen za boravak do 5 osoba. Ukoliko želite da budete smešteni u srcu Beograda, a opet izolovani od gradske buke, stan na dan Betty je naša preporuka. 

Talija

Apartman Talija nalazi se u Čika Ljubinoj ulici i predstavlja jednu od najtraženijih smeštajnih jedinica u Beogradu, kako zbog lokacije, tako i zbog neobične strukture. Naime, Talija je po strukturi dupleks apartman, sa prostranom dnevnom sobom i galerijom u kojoj se nalazi spavaći deo. Savršen porodični apartman, predvidjen za maksimum 6 osoba. Sve što treba da uradite je da isplanirate svoj dolazak u Beograd i da rezervišete apartman na vreme. Sa „druge strane“ Knez Mihailove- na Obilićevom vencu- nalaze se još 2 apartmana koji privlače pažnju velikom broju posetilaca. To su apartmani Novi Obilić i Obilićev Venac, od kojih u prvom može boraviti do 6 osoba, a u drugom najviše 4. Za sve goste koji dolaze sopstvenim prevozom, ovi apartmani su odličan izbor, jer se odmah pored zgrada u kojima su smešteni, nalazi velika javna garaža „Obilićev venac“ gde bezbedno možete ostaviti svoj auto!

Kada su u pitanju apartmani u Beogradu, kao i stan na dan u centru Beograda, ponuda je zaista velika. Pažljivo isplanirajte svoj put, odaberite smeštaj koji će vam u potpunosti odgovarati i uživajte u svom boravku u Beogradu i upoznavanju svih čari Knez Mihailove ulice!

Preuzmite kompletan vodič kroz Knez Mihailovu!